On je talentiran, samosvjestan, zreo i stiže ravno iz Beograda. Dzipsii – danas, sutra i mrvicu intimno. Više u nastavku.

Postoji li neka tuđa pjesma koju potajno voliš i zašto?
Prilično besramno slušam muziku, moj jedini guilty pleasure su muškarci, ali se ni oko njih nešto ne osećam krivim, da budem iskren.

Koji je najneobičniji prostor u kojem si nastupao?
Ako se klub Mystic računa, onda Mystic.

Koliko te Balkan oblikovao kao izvođača, a koliko pokušavaš pobjeći od regionalnih etiketa? Misliš li da izvođači iz regije moraju “prevesti” sebe zapadnoj publici?
Dosta me je oblikovao kao izvođača, oblikuje me i dan danas. Ja sam u svojoj suštini Balkanac, zato sam ovako i srčan. Ne pokušavam da pobegnem od balkanske etikete jer ja i jesam artist s Balkana. Dobra muzika transenduje vreme, prostor i jezik.

U nekim ranijim intervjuima, spominju se tvoji počeci na sceni, čime si se sve bavio kroz školovanje, neki utjecaji itd. Kakvi su tvoji planovi ili želje za budućnost, ideje, ciljevi?
Od malena sam u plesnoj školi, trenirao sam sve do sredine srednje škole. Tokom srednje škole sam počeo da radim mjuzikle, dok sam paralelno išao u bolnicu na praksu jer sam završavao srednju medicinsku školu. Sve što danas znam je zbog pozorišta i sale za ples, i sve više i više se to pokazuje kroz moj rad.
Moj jedini plan je da omogućim sebi što više prostora za muziku – želim da imam bogat katalog jednog dana, da obiđem svet svojom muzikom, i osvojim ga.

Jesi li ikada ozbiljno razmišljao da odustaneš od pjevanja i što te zadržalo da ipak nastaviš? (I dobro je što jesi!)
Jesam, više puta. Jedino što me i dan danas drži da nastavim jeste činjenica da ne želim ništa drugo da radim u životu. Ja moram da uspem u muzici, jer nemam drugi izbor. 

Postoji li nešto što bi najradije zabranio u glazbenoj industriji?
AI i pritisak na izvodjače da budu lepi. Ja nisam ovde da budem lep već da pevam. I još jednom –  AI.

Što te više privlači: mainstream ili margina?
Nijedno, ja želim da trajem, što duže i da li će mi za to više odgovarati mainstream ili margina to će vreme pokazati, I guess.

Kad bi mogao otići bilo gdje samo da stvoriš novu pjesmu ili ostvariš neku suradnju, gdje bi to bilo i zašto?
Gde god da se nalaze Darkchild ili Mark Ronson tu bih otišao. Ako moram da navedem neko mesto, otišao bih u Švedsku da odradim jedan album s njihovim pretalentovanim producentima.

Kako trenuci u intimnom prostoru kao što je Močvara utječu na tebe kao izvođača?
Svaka prilika da ja nastupam bilo gde utiče dosta na mene, dajte mi jedan ćošak i mikrofon i ja ću imati sve što mi treba da napravim show. Možda je čak i bolje svaki put kad je manje i intimnije, postane ekskluzivno nenamerno.

Kad sviraš izvan “domaćeg terena’”, primijetiš li da se nešto u tvom odnosu prema vlastitoj glazbi pomiče – ili ostaje isto?
Dobijem nekako poriv da pokidam jače sve pesme kada ih pevam preko, ne znam zbog čega, ali imam taj neki trip da uvek moram da budem on my A-game kad se radi u nekoj drugoj državi.

Iz tvog iskustva, što se dogodi s izvođačem kad izađe iz konteksta u kojem je nastao?
Iz mog iskustva izvođač uvek mora da izađe iz konteksta u kojem je nastao. Prosto je neophodno ukoliko želi da napravi sebi prostora za evoluciju. Moj posao donekle i jeste da se nakon jednog perioda udaljim od onoga što sam napravio, zahvalim se, srušim ga do temelja i krenem ispočetka.

Razgovarala: Anita Ulovec (Volontiram u Močvari)